Otadzbina: Mala Azija, istocno Sredozemlje. Kultivise se u svim zemljama juzne i zapadne Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka, na Kavkazu i na Krimu.
U staroj Grckoj i Rimu lovor je bio simbol slave i velicine, lovorovim vencem su ukrasavali glave najistaknutijih ljudi. I rec “laureat” ima u korenu rec “lovor”, tj. covek ovencan lovorom. U prirodi je lovor krupno, vecno zeleno drvo visine 10-15 m, pa ga zato neprekidno seku.

Kao zacin, koristi se uglavnom list lovora, plodovi (seme) i prah.
Lovorov list treba cuvati u zatvorenoj posudi i na suvom mestu, najbolje presovan: tako list duze zadrzava aromu.

Hemijski sastav: Plod sadrzi oko 30% masnog i do 1% eterskog ulja, secera, skroba, basorina, list sadrzi gorke materije i tanin, a etersko ulje uglavnom cineol i alfa-pinen.

Lekovito delovanje: Lovorovim listom su se ljudi davno lecili. Pruza bodrost i dobro raspolozenje. Ima diureticke osobine, a poseduje i odre|ene antitoksicne osobine. Lovorov list sluzi uglavnom kao zacin. Ulazi u sastav nekih starih melema. Lisce i plod su se koristili za lecenje histerije, kolika, neurastenije zeluca, prehlada, slabih menstruacija. Lovorovim uljem se trlja kod paralize, koristi se za lecenje bolova u usima, modrica, istegnuca, kao i za pravljenje sveca - umesto kakaovog ulja.
Caj je pokazao dobre rezultate i u lecenju dijabetesa, za izbacivanje soli iz zglobova. Takodje, caj od nekoliko listova ili jela kuvana sa lovorovim listom pomazu kod bolesti mokracne besike. Ovakav caj je dobro koristiti protiv prehlada.

Etersko ulje od lisca sluzi kao karminativ, ekscito-aromatik i u parfimeriji. Plodovi su se ranije upotrebljavali kao gorko sredstvo i zacin, danas samo za cedjenje ulja, a spolja kao mast protiv hemoroida. Ulje se upotrebljava kao sredstvo za drazenje koze i sl., najcesce u mesavini sa drugim melemima.
Prskanje sobe sa cajem od lovorovog lista tera muve i druge insekte.
Napomena: Preterana upotreba lovorovog lista moze da izazove povracanje.