Persun

(Petroselinum sativum)

Persun je dvogodisnja zeljasta, aromaticna biljka, poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora, odakle se rasirila po svim zemljama juzne Evrope. Gaji se kao omiljena zacinska biljka.

Karlo Veliki, koji je vladao krajem I veka p.n.e. je, npr., naredio da se gaje mnoge biljke, me|u kojima i persun. Ova kovrdzava lepotica je veoma brzo postala nezamenljiva komponenta mnogih jela. Kod persuna, nezavisno od sorte, koristi se cela biljka - koren, listovi, seme kako u svezem, tako i u susenom vidu.

Hemijski sastav: U plodu persuna ima eterskog ulja, masnog ulja, aleurona, tanina, zute boje i glukozida apiina. Apiin hidrolizom daje glukozu, apiozu i apigenin (jedan trioksiflavon). Petroselini oleum je etersko ulje dobijeno destilacijom pomocu vodene pare iz smrvljenih plodova persuna. To je bezbojna, levogirna tecnost, koja jako prelama svetlost. U ulju ima jos i malih kolicina fenola, aldehida, ketona i palmitinske kiseline. Petroselini radix, persunov koren, ima slicnog eterskog ulja, apiina, secera i sluzi. Folium Petroselini recens, svez persunov list sadrzi, pored eterskog ulja, vrlo mnogo vitamina C.

Lekovito delovanje: Persunov plod i njegovo etersko ulje deluju diureticno. Jedno vreme apiol se koristio kao sredstvo za pobacaj i protiv bolnih menstruacija. Odstranjuje zadrzavanje tecnosti u trbusnoj oblasti, nogama i grudima pre menstruacije. Persunov koren se upotrebljava kao diuretik i zacin. Listove persuna stavljaju na bolna mesta kao sredstvo protiv bola i upala. Stimulise rast kose.

Persun je bogat mineralnim materijama, vitaminima, gvoz|em, i zato je odlican zacin u ishrani. Za jacanje bubrega i materice, moze se svakodnevno uzimati svez sok od persuna (2 kasicice).

Napomena: Zbog toga sto persun jako “zagreva”, kod jake upale ili razdrazenja bubrega, treba ga oprezno koristiti.