Celog zivota upotrebljavamo beli luk: zacinjavamo njime meso, supe, dodajemo u salate, a jedemo ga i presnog. Belim lukom se i lecimo od prehlade, kaslja, stavljamo ga u uho, sisamo razrezanog na kriske, cak usmrkavamo u nos...

Cesto ni sami nismo svesni da beli luk nije samo proizvod, ili povrtarska kultura, vec ceo magacin zdravlja. Naravno, beli luk ne treba jesti bez mere i samo se njime hraniti. On je ipak zacin, ali je njegova svetska slava proveravana vekovima, a losu rec o njemu je zaista tesko cuti.

Zavirimo li u istoriju starog veka...u staroj Asiriji, Babilonu, Egiptu, staroj Grckoj i Rimu svi su jeli beli luk. I pesnici su o njemu pisali, a naucnici stvarali traktate...

Da li je to alhemija ili magija... Nista bez belog luka. Medicina - i ona zvanicna, i tradicionalna, i narodna savetuju da se beli luk upotrebljava kod skoro svih zdravstvenih problema. Cak je i filozofija belom luku poklonila paznju. U svemu tome nema niceg neobicnog ni iznena|ujuceg. Samo se treba zamisliti nad recju “filozofija”, sto oznacava “ljubav prema mudrosti”. A mudraci su davno primetili da beli luk stimulise misaone procese. On je prvo, najstarije i najispitanije sredstvo protiv raznih fizickih nevolja. Hiljade, ako ne i milioni ljudi koji su ziveli do ere tableta ostali su zivi upravo zahvaljujuci belom luku.

Beli luk nije zaobisao ni kozmetiku. On pospesuje metabolizam, dovodi do poboljsanja covekovog zdravlja, a sve se to, na svoj nacin, odrazava i na spoljasnjem izgledu. Beli luk odlicno pomaze protiv koznih problema, poboljsava rast kose, jaca zube i desni; cak pomaze i da odbacimo suvisne kilograme koji nam tako smetaju u zivotu.

U nase vreme - biti zdrav - veoma je prestizno. Na neki nacin beli luk je zalog uspeha. Beli luk je Mendeljejeva tablica u minijaturi. Prakticno, sve retke materije kojima su siromasne druge biljke se sadrze u belom luku.

Beli luk ce Vam pomoci i da vratite izgubljeno interesovanje prema zivotu. On uspostavlja (i osnazuje) muzicki sluh, ostrinu umetnickog pogleda. Drugim recima, on nas snabdeva dubinom osecaja koja je neophodna za dozivljaj umetnickih dela, bilo da je u pitanju muzika, slikarstvo, poezija. Vise od toga: beli luk stvara predispozicije za priliv stvaralacke snage.

U tablici biljaka koje su neophodne coveku, beli luk zauzima posebno mesto svrstavajuci se u sva tri osnovna grafikona. On nije prisutan samo u cetvrtom, poslednjem, gde se nalaze stetne biljke: narkoticka sredstva, otrovi. Belim lukom ne mozemo otrovati ni sebe, ni druge. Naprotiv, on je poznat protivotrov, kao i pomocno sredstvo u odbacivanju stetnih navika.

Beli luk je coveku neophodan kao hrana, a pored toga je ukusan i koristan zacin koji normalizuje rad creva i spasava od mnogobrojnih zdravstvenih problema. Beli luk je potpuno neophodan coveku da ne ostane bioloska “zivotinja”, vec da bude duhovno bice. Beli luk obezbedjuje organizmu one neophodne materije bez kojih nase telo ne bilo sposobno da efikasno misli i oseca: bez njega nas mozak i nervni sistem ne bi mogli da stvaraju potrebne impulse.

Zasto bas beli luk? Zasto ne npr. kupus, sargarepa, crni luk? Odgovor je jednostavan. Rec je o tome da beli luk - jedna od malobrojnih biljaka - sadrzi tako neophodan coveku, sumpor. U drugim proizvodima biljnog (a i zivotinjskog) porekla, sumpora ima veoma malo ili ga uopste nema. Nedostatak vaznog elementa moze da dovede do teskih posledica po covekovo zdravlje.

Z ivotinje, kao sto je poznato, ne jedu beli luk. Znaci da im on nije potreban. C ovek ga je upotrebljavao uvek, jos od davnina. Sta razlikuje coveka od zivotinje? Intelekt. Upravo njega podrzavaju oni elementi koje nam daje beli luk.